29.03.15 u 10:46

SADŽIDA DUČIĆ

Papanska posla

Tačno me nekakva milina uhvati kada me dodirnu zrake sunca i kroz svaku poru na koži pošalju toplotu koja mi uvijek izmami osmijeh na lice. Odma mi se živi punim plućima, odma mi se putuje, radi, ma pogled na svijet mi se preokrene. Samo je li kiša pala ja isto kao kakva smlata, mrsko mi se i istuširati. Zato sam se jutros šminkala pola sata i kosu sređivala, da iskoristim ovaj sunčani dan sa samopouzdanjem na maksimalnom nivou.

Zaustavih se na autobuskoj stanici i izabrah osunčani dio asfalta kao mjesto za stajanje, ne gledajući oko sebe. Žao mi je bilo da zadržim slušalice u ušima jer se u jednom trenutku osjetih totalno izolovanom od svijeta dok je Zdravko Čolić pjevao najvisočije tonove svoje Krasive. Voljela sam gradsku buku  čak i kada mi je glava bila puna misli kao kutija šibicama. Samo što sam stavila slušalice u torbu neko se dreknu onako prosto seljački, da se apsolutno svi na stanici okrenusmo da vidimo šta se dešava.

Momak koščate građe, visine metar i želja da poraste, je prilazio stanici hodom koji imaju profesionalni body bilderi kojima ruka ne može padati niz tijelo zbog mišićave mase. Kod ovoga je između ruke i tijela uglavnom bio rukav šuškave trenerke i zrak. Kezio se i prilazio direktno prema meni, a ja se jedva obuzdah da ne buljim kao luđakinja tražeći kakav znak od zuba mu. Nije ga bilo. Crna rupa. Zaustavi se kod momka ispred mene udarajući ga po leđima u znak pozdrava. -„Jao brate, pa đesi ti, ne daš se vidjeti.“ Priđe mu bliže i poljubiše se u obraze kao kakve cure. -„Kakav si mi?“ - obraćao mu se dok je krajevima očiju provjeravao da li je u centru pažnje.

Ni kod ovog drugog situacija ništa bolja nije bila. Oba uha probušena, a u njima cirkoni veličine kuće čini mi se. Uhvati se za svoju Lacosta torbicu i izvadi tabakeru sa motanim cigarama. -„Hajde ba jednu.“ - reče pružajući mu otvorenu tabakeru. -„Hajde ba može jedna, sad sam ugasijo ali nea' veze.“ Tačno mi dođe da opet izvadim slušalice iz torbe i pojačam Krasivu da ne bih morala slušati ovu papansku gramatiku, ali se u meni probudi strah jer baš ovakvi otimaju od naroda uz čakije i noževe. Treba da bez bubrega ostanem zbog slušalica, pomislih i ostavih ruke u džepovima.

-„Nisi bio sinoć kad smo onu garažu demolirali što sam ti davno spominjo. Jarane stoji mjesecima, gazda valjda u Njemačkoj, i mi ti se skupimo, ja i onaj Ćelo i Zeko i Sale bio, i navalimo.“ - poče pričati povremeno uvlačeći dim, a povremeno pljujući na asfalt. -„Naiđe policajac, prisloni mi pištolj na glavu. Ja se nekako okrenuh, udarim ga štocem u vilicu. Joj to ga krv zali, on se briše, ma haus oca mi. Ćelo nekakvo biciklo našo, pobježe mamlaz. Ja se derem za njim, vraćaj se slomiću te. Spucam nogom u ona vrata, brata mi udubiše se, evo hramljem malo danas. Zeko izvadi nož, šta ti je reko glupane, hoćeš da robijaš je li? Eto uzeli smo DVD, bile lampe nekakve, torbu jednu kožnu i one jakne znaš ono što žene oko vrata nose ba.“ -„Cica-macu?“. -„Ma ja ba, to! Svidjeće se onoj mojoj.“

A šta bi s tim policajcem? - zapitah se. Odmakoh se lagano praveći se da gledam ima li tog prokletog autobusa. Priđoše i oni zamnom, kao da su htjeli da saslušam ostatak ove papanske bajke. -„Imaš li jarane dvije marke za kafe, ja zaboravio ponjeti.“ -„Brata mi samo marku. Idi do Avdine radnje ako ti treba, slobodno reci da sam te ja poslo.“ Kokuzluka i baksuzluka će uvijek biti, a ja kad ovakve igrom sudbine vidim, tačno sedam dana poslije nafake nemam. Džaba sunce, džaba sve. Tuga.

KOMENTARI NA ČLANAK

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove magazina SUTRA.BA. Online magazin SUTRA.BA zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara SUTRA.BA nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

    Najčitanije:

  • 24 Sata
  • 7 Dana
  • 30 Dana

PROMO