15.03.15 u 11:44

SADŽIDA DUČIĆ

Jednu kartu za otmjenost, molim!

Upoznajte balkansku elitu - realizam i sarkazam!

-„Ova ne!  Ni ova!  Ne, ne!“- gledala sam u blijedo lice prodavačice dok je pokušavala ugoditi stalnom kupcu - mesarovoj hanumi, prvoj dami. Gospođa Prva dama je bila žena od brata mog zeta i ne znam koji me đavo natjera da s njom i sestrom pođem u tržni centar. Napučenih usnica je kulturno gospodski, sa svega dva prsta, razdvajala ofingere i gledala ovosezonske košulje za tinejdžerice. Gazila je kasne četrdesete, ali najvažnije joj je bilo sakriti bore i biti u trendu.

Osjetih sažaljenje nad prodavačicom sitne građe, kojoj je otkaz visio nad glavom ukoliko svaku mušteriju na dlanu ne pronosa, i odlučih svima skratiti muke: -„Ja bih sebi definitivno ovu uzela!“- zgrabih prvu košulju koja mi je bila na ruku i glumački je prislonih na sebe. -„Pa nije loša mogu ti reČi.“ - reče gospodskim govorom Prva dama pipajući tkaninu košulje. -„Koji je to broj? Stavi mi u korpu jednu XL tigrastog uzorka, a drugu zebrastog. Ali isti model da bude!“- reče prodavačici i ne gledajući je.

Vukle smo se po radnji narednih pola sata dok total za platiti nije prešao pola hiljade. Sve ispod toga je sramota za platiti, pričat će ljudi, a to  jedna gospođa sebi ne može dozvoliti. Priđe kasi u svojoj do poda dugoj krznenoj bundi ispod koje se nisu ni vidjele čizme od talijanske kože o kojima nam je pričala dok smo dolazile:-„Kažem ja sebi da je bolje da su lijepe nego tople, jer ionako sam ili u autu ili u radnji kad knjige vodim.“ - pričala je i gladila ih kao da ih je rodila. Izvuče karticu iz lakovanog novčanika i spusti je na kasu. -„Hoćete li na rate?“ - upita je kaserka. -„Ne, nema potrebe!“ - napuči svoje usne još više i poče kuckati crvenim noktima od dva metra po pultu kase.

Cupkala sam desnom nogom pored nje naslonivši svu težinu tijela na lijevi bok. Ne znam da li je od nervoze ili od topline u radnji, ali mi je toplota toliko udarila u lice i zacrvenila obraze da sam komotno jaje mogla ispeći. Pogledah sestru koja je bila mirna kao jezerska voda i odmahnuh glavom ne shvatajući zašto se uopšte druži sa jednom ovakvom. -„Kad se udaš shvatićeš.“- reče mi na uho kao da mi je misli pročitala. -„Muževa rodbina se poštuje više nego svoja.“ -„Ma ne nerviraj me dodatno.“ - odbrusih joj prislanjajući ruku na obraz kako bih umanjila toplinu.

Napokon izađosmo iz radnje, a Prva dama se prihvati svoj šljokicavog Ajfona i pruži ga prema sestri. -„De me slikaj jednom.“ Stade pored reklame brendirane radnje i podiže kesu sa kupljenim stvarima kako bi došla u prvi plan. Neofirno povuče dio krznene bunde da se i čizme vide. Bože šta sam ti zgriješila? - pomislih čekajući da vidim šta je sljedeće na redu.

-„Ovo jedna za fejzbuka, lajka mi rodbina iz rodnog kraja.“ - „Mora da su jako ponosni.“ - dodah uz kiseli smiješak. -„Jesu, ali ipak najviše vole kad im prepričavam predstave iz kina.“ -„Misliš iz pozorišta?“ - zbunjeno upitah. -„Ma isto je to.“ - reče i zaputi se prema liftu. -„Jeste.“ - rekoh sama sebi dok sam išla iza nje imitirajući je napučenih usnica. 

KOMENTARI NA ČLANAK

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove magazina SUTRA.BA. Online magazin SUTRA.BA zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara SUTRA.BA nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

    Najčitanije:

  • 24 Sata
  • 7 Dana
  • 30 Dana

PROMO